Bajka nad bajkama – Senka u tami

Nijedno drvo, kažu, ne može rasti do neba,
ako mu koreni ne dosegnu najmračnije dubine.

Senka je bila srećna. Nije teško biti srećan kada ne znaš za bolje.

Nije teško biti srećan kada ne znaš za bolje.

Biti hrabar ne znači biti bez straha, već pobediti taj strah;

Svi smo delovali u skladu sa sopstvenim ubeđenjima, i to je jedino što se od nas i očekuje – da budemo ono što jesmo

Konju šareni i čudni, a jesam se o tebe mnogo ogrešio…“ Konj na njegove reči rznu, te prisloni glavu iznad Žarkovog srca, kao da mu oprašta

I mada hroničar, baš kao ni putnik, ne poznaje svako drvo ni svaku stazu, ipak zna kako je prošao kroz tu šumu, te ume da je opiše onima koji još nisu prošli kroz nju.

hrabar ne znači biti bez straha, već pobediti taj strah;

Taj je konj kod one babe otkad znam za sebe, a verovatno je bio kod nje i mnogo pre no što je mene bilo. On

Odmorio Žarko toga dana u babinoj kućici, pijući nekakvo odlično pivo kad baba već nije imala vina, pa pred noć ponovo sede na kobilu