Друга певанија

Деца као деца лепша и од цвећа,

Ил’ можда ништа не чекаш више

Већ што се снази несложној пише,

Да један уздах пепô распири,

А жртвеник нам опет замири,

А један синак — ма који буди —

Да скупи жуди из наших груди,

Да збере искре из наше крви

И здружен барјак подигне први

Сад отац при вину,

А мати при кецу, —

Онда ђаво оде

Да им чува децу.