Lečenje snagom prirode

Ono što je nezdravo nije, naime, uvek sam stres, već naše verovanje da je stres nezdrav.

Moguće je, međutim, da se kod mnogih koji se osećaju opterećeno ili zatrovano ne radi toliko o samim supstancama koje im oštećuju ćelije ili telo, već pre o stresu ili o višegodišnjoj nezdravoj ishrani i nedovoljnom kretanju.

visok pritisak nije toliko bolest koliko simptom preopterećenja tela.

Ovo je, sve u svemu, petnaest najvažnijih oblasti primene biljne medicine:

– Panični poremećaji, strahovi i stres: lavanda
– Depresija: kantarion
– Poremećaji sna: valerijana, matičnjak, pasiflora, hmelj
– Oboljenja jetre: gujina trava
– Srčana slabost: beli glog
– Dijabetes: ženšen
– Zakrečavanje krvnih sudova, periferna vaskularna bolest: PADMA 28
– Zapaljenje bešike: dragoljub, ren, brusnica, uva
– Iritabilni kolon: ulje mente, komorač, kim, anis
– Zapaljenje creva: smirna (miro), ljuske semena bokvice (trputac, psilijum), srčenjak
– Migrena: repuh i povratić (kao preventiva)
– Glavobolje zbog napetosti: ulje od nane (lokalno)
– Artroza: ekstrakt šipka, ekstrakti kore drveća (npr. vrbove kore, kurkuma)
– Početak demencije: šafran, ginko
– Rak (dopunska terapija): imela

– Repuh i povratić za sprečavanje migrene.
– Crni kohoš (ženski koren) i konoplja kod ginekoloških hormonalnih tegoba.
– Beli glog kod srčanih oboljenja.
– Gujina trava kod poremećaja rada jetre.

Odgovarajućim lekovitim biljkama mogu da se leče i ortopedska oboljenja i oboljenja organa:
– Kod artroza i bolova u leđima deluju posebni ekstrakti kore drveta ili đavolja kandža.
– Kod zapaljenja creva pomažu ljuske semena bokvice.
– Bolovi u stomaku kod sindroma iritabilnog kolona mogu da se ublaže smirnom (poznata i kao miro) i uljem mente (nane).

Od zapaljenja bešike štiti brusnica, a leči ga uva.

U indijskoj medicini se veliki značaj pridaje unutrašnjoj toploti, koja se podstiče toplim supama, čajem od đumbira i začinima.

Zamislite da se u središtu vašeg tela nalazi ognjište, kome je potrebno mnogo energije da preradi neki obrok. Zbog toga posle jela postajemo umorni. Što nam je obrok nesvarljiviji, što je teži, kompaktniji i hladniji, više energije nam treba – pa nam stoga ona nedostaje na drugim mestima u telu.

Hormoni stresa čine da se krvni sudovi suze, krvni pritisak raste, hlade se šake i stopala, a ponekad i vrh nosa. Moj bivši šef na kardiologiji imao je običaj da teškim bolesnicima na intenzivnoj nezi uvek dodirne vrh nosa: ako je hladan, to je značilo da je situacija dosta kritična.