„Nema narandžaste,“ govorio je Igor. „On je ne vidi, ali pogledaj šta sve njegovo oko može da spazi,“ pokazivao je prstom, ali pazeći da ne dodirne svežu boju. Jednog dana naučiće da koristi i boje koje mi vidimo. Naučiće koje su stvari zelene, koje su crvene, i sve one nijanse između, ali mi nikada nećemo biti u mogućnosti da svet vidimo njegovim očima. Zato moramo da ga pustimo da slobodno prikaže svet onako kako ga vidi, bez ičijeg uplitanja.“