21 lekcija za 21. vek

Nažalost, istorija ne daje popust nikome.

Sedam milijardi ljudi ima, naravno, sedam milijardi ciljeva, a kao što je već napomenuto, mogućnost da razmišljamo o široj slici relativno je redak luksuz

Često se kaže da ljudi uspostavljaju vezu s umetničkim delima zato što se pronalaze u njima

Nasuprot tome, mi danas pojma nemamo kako će ni Kina ni ostatak sveta izgledati 2050. godine. Ne znamo šta će ljudi raditi da bi se izdržavali, ne znamo kako će funkcionisati vojska ni birokratski aparat, ne znamo kakvi će biti odnosi među polovima. Neki ljudi će verovatno živeti mnogo duže nego danas, a i samo ljudsko telo će možda doživeti neupamćenu revoluciju zahvaljujući bioinženjeringu i interfejsima koji će neposredno povezivati mozak s kompjuterom. Veliki deo onoga što deca uče danas verovatno će biti nepotrebno 2050.

u elektronske informacije koje kompjuteri mogu da pohranjuju i analiziraju. Ako im se pruži

Ključni izum je ovde biometrijski senzor, koji ljudi mogu da nose na ili u telu i koji konvertuje naše biološke procese u

Kad se biotehnološka revolucija spoji s infotehnološkom, iz tog spoja nastaće algoritmi Velike datoteke, koji će moći da prate i razumevaju moja osećanja mnogo bolje od mene samog, a vlast će verovatno preći od ljudi kompjuterima

Ako su četrdesetogodišnjoj bivšoj operatorki bespilotne letelice potrebne tri godine da se osposobi za dizajnerku virtualnih svetova, verovatno će joj biti potrebna poprilična količina vladine pomoći da bi za to vreme izdržavala sebe i svoju porodicu. (Ovaj sistem se trenutno isprobava u Skandinaviji, gde se vlade pridržavaju mota „zaštititi radnike, ne poslove“.)

Revolucija koju donosi veštačka inteligencija neće biti jedinstvena prekretnica posle koje će se na tržištu rada uspostaviti nova trajna ravnoteža, nego će to pre biti niz uzastopnih, sve jačih potresa

U prošlosti su se mašine s ljudima nadmetale uglavnom u sirovim fizičkim sposobnostima, dok su u kognitivnim ljudi zadržavali neuporedivu prednost.