Veštica iz Portobela

Ljude možete prepoznati po vrsti muzike koju slušaju.

Da li učiti znači odlagati knjige na police, ili se osloboditi svih beskorisnih stvari i nastaviti svoj put oslobođen suvišnog tereta?

Ali mi smo slabići: tražimo da nam Majka pošalje vođe, dok nam Ona šalje samo znakove pored puta koji treba da pređemo.

Teško onima koji traže pastire, umesto da izgaraju za slobodom! Susret sa višom energijom dostupan je svakome, ali je daleko od onih koji prebacuju svoju odgovornost na drugoga. Naše vreme na ovoj zemlji je sveto, i mi moramo da slavimo svaki njegov trenutak.

Znam da me Bog iskušava bacajući me u oganj nedaća, do usijanja. Podnosim udarce života, a ponekad sam tako hladan i neosetljiv kao voda od koje gvožđe ciči. Ali uvek imam samo jednu molbu: ’Bože moj, Majko moja, nemoj da odustaješ, sve dok ne poprimim oblik koji od mene očekuješ. Postupaj po svom najboljem nahođenju, onoliko dugo koliko smatraš da je neophodno, ali nemoj nikad da me baciš u staro gvožđe, na otpad odbačenih duša.’

Shvatila si ono što veliki slikari shvataju: da bi se zaboravila pravila, treba ih poznavati i poštovati.

Šta je greh? Greh je sprečavati ljubav da se ispolji.

– Hvala ti – rekla je. – Osetila sam da sam željena, voljena, zaštićena.

– Seti se toga u teškim trenucima.

Čovek daje malo kad raspolaže samo materijalnim dobrima; ali daje mnogo kad predaje celog sebe.’

Kao svaka žena, celog života sam sanjala da sretnem začaranog princa, da se udam, da ispunim kuću decom i brigom o porodici. Kao i većina žena, na kraju sam se zaljubila u čoveka koji nije mogao to da mi pruži – ali s kojim sam podelila trenutke koje nikad neću zaboraviti.

svaka žena, celog života sam sanjala da sretnem začaranog princa, da se udam, da ispunim kuću decom i brigom o porodici. Kao i većina žena, na kraju sam se zaljubila u čoveka koji nije mogao to da mi pruži – ali s kojim sam podelila trenutke koje nikad neću zaboraviti.