Saga o muškarcima okreće se ukrug, kao godovi na drvetu, kao zemaljska kugla. Čini nam se da teče, da prolazi, da se menja, a sve ostaje isto. Dileme, slutnje, strahovi, ponavljaju se kao kiše, kao vetrovi, kao snegovi Kilimandžara.
Niko ni od koga ništa nije naučio o ljubavi. Svi smo početnici u drevnom, večitom svetu. Sopstvenu mudrost nosimo u genima, kao sudbinu, kao vrelu ili hladnu krv.
Saga o muškarcima postoji, izgovorena ili prećutana, u zavisnosti od količine laži na koju smo osuđeni. Prećutanost i nesloboda samo su površina iluzije koja je dostupna našoj svesti i predstavi koju imamo o svetu. Zahvaljujemo Bogu što živimo u slobodnom vremenu, što možemo sve da uradimo, sve da izgovorimo. Kakva obmana!
