Neksus

Samo, moć nije isto što i razum, i čovečanstvo je posle stotinu hiljada otkrića, izuma i osvajanja sateralo sebe u egzistencijalnu krizu. Na ivici smo ekološkog kolapsa, do čega smo doveli zloupotrebom svoje moći

Još konkretnije – problem s informacijama. Informacije su vezivno tkivo koje drži mreže. Desetinama hiljada godina sapijens je gradio i održavao velike mreže izmišljajući i šireći maštovite priče, fantazije i masovne zablude – o bogovima, začaranim metlama, veštačkoj inteligenciji i mnoštvu drugih stvari. Mada je svako pojedinačno ljudsko biće po pravilu zainteresovano da sazna istinu o sebi i svetu, velike mreže vezuju svoje pripadnike i stvaraju poredak oslanjajući se na priče i fantazije. Tako smo stigli, na primer, do nacizma i staljinizma. Bile su to izuzetno moćne mreže, čije su vezivno tkivo bile izuzetno obmanjujuće ideje. Kao što je to Džordž Orvel sročio u onoj čuvenoj krilatici: neznanje je snaga.

Na kraju krajeva, osim za gramzivost, gordost i okrutnost, ljudska bića su sposobna i za ljubav, saosećanje, smernost i radost. Istina, među najgorim pripadnicima naše vrste gramzivost i okrutnost vladaju nesputano i navode ih na zloupotrebu moći. Ipak, zašto ljudska društva odlučuju da predaju moć i vlast svojim najgorim pripadnicima?

Šta, dakle, da radimo? Mitovi i legende nam ne pružaju odgovore, osim da sačekamo da nas neki bog ili čarobnjak spase. Što je, naravno, krajnje opasna poruka, koja podstiče ljude da se odreknu odgovornosti i polože veru u bogove i čarobnjake. Što je još gore, to je poruka koja ne obraća pažnju na činjenicu da su bogovi i čarobnjaci i sami ljudski izum – baš kao i kočije, metle i algoritmi. Sklonost ka moćnim tvorevinama s posledicama kakve nam nisu bile namera nije nastala u vreme izuma parne mašine ili veštačke inteligencije, nego u vreme kada je izmišljena religija. Proroci i bogoslovi su stalno zazivali moćne duhove koji bi trebalo da donesu ljubav i radost, ali su na kraju potapali svet krvlju

Katolička crkva je, na primer, institucija s relativno slabim autokorektivnim mehanizmima

Bez autokorektivnih mehanizama umiru i institucije. Ti mehanizmi počinju shvatanjem d

Drugim rečima, naučnu revoluciju je pokrenulo otkriće neznanja

Ta vrsta poverenja u rad ljudi koje nikada niste upoznali bila je očigledna u naučnim udruženjima kao što su bili Kraljevsko društvo u Londonu za unapređivanje prirodnjačkog znanja, osnovano 1660. godine, i francuska Akademija nauka, osnovana 1666, zatim u naučnim časopisima kao Philosophical Transactions of the Royal Society (1665) i Histoire de l’Académie Royale des Sciences (1699), te izdavačima naučnih dela kao što su bili tvorci Enciklopedije (1751–1772).

Tako je, posle mnogo nadvlačenja oko toga koja bi rabinska mišljenja trebalo uneti, a koja zanemariti, u III veku kanonizovana Mišna, nova sveta knjiga.32

Kako je Mišna sticala više autoriteta od samog biblijskog teksta, Jevreji su počeli da veruju da Mišna nikako ne može biti ljudsko delo. Nadahnuće za nju moralo je isto poteći od Jehove, ili ju je možda nepogrešivo božanstvo čak i sačinilo lično. Danas mnogi ortodoksni Jevreji čvrsto veruju da je Mišnu Jehova predao Mojsiju na Sinajskoj gori i da je zatim predavana usmeno s pokolenja na pokolenje sve dok u III veku nije zapisana.33

Avaj, čim je Mišna kanonizovana i isprepisivana, Jevreji su počeli da se raspravljaju oko tačnog tumačenja Mišne. A kad je postignuta saglasnost oko tumačenja Mišne i kad je između V i VI veka to tumačenje kanonizovano u vidu Talmuda, treće svete knjige, Jevreji su počeli da se spore oko tumačenja Talmuda.34

prvi put objavljeno 1543. godine, početni tiraž od četiri stotine primeraka ostao je nerasprodat, i drugo izdanje je izašlo tek 1566, u sličnom malom tiražu. Treće se pojavilo 1617.