sr
Books
Skot Abot

Knjiga o prijateljstvu

„Jedne večeri smo se, „tako“, „mi“, junak ove povesti (Skot Abot) i njen Pripovedač (moja malenkost), zadesili u nekom nepoznatom gradu. Doputovali smo „ovamo“ tragajući za bilo kakvim materijalnim dokazom boravka „ovde“ Trećega: našeg zajedničkog Junaka (Petera Handkea).“
— Žarko Radaković
Handkeova „zloglasna“ knjiga Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine, ili Pravda za Srbiju počinje okupljanjem družine: pisac bi za saputnika pozvao Žarka Radakovića, jednog od svojih prevodilaca na srpski koji se, međutim, povukao u „neki samoodabranu zamračenost“ te da bi stupio u kontakt s njim, obraća se „poslednjem prisnom prijatelju koji mu je preostao, jednom mormonu, daleko u američkoj državi Juti“. Reč je o Skotu Abotu, Radakovićevom dobrom prijatelju još od 1984. godine, kada su u Tibingenu zajedno pohađali doktorske studije nemačke književnosti. Pet godina kasnije ovo prijateljstvo učvrstilo se kada su putovali zajedno u južnu Austriju i Sloveniju, tragovima Handkeove knjige se Ponavljanje. Tako je nastala njihova prva zajednička knjiga Ponavljanja. Prijateljstvo je konačno sazrelo 1998, kada su se Radaković i Abot pridružili autoru knjiga koje su preveli i junaku njihovih knjiga na putovanju po istočnoj Bosni.
Skot Abot opisuje i slavi to prijateljstvo ispisujući biografiju Žarka Radakovića, njegovo odrastanje u Jugoslaviji, njegovo druženje i blisku saradnju sa umetnicima poput Marine Abramović, Ere Milivojevića, Julija Knifera, Nine Pops ili sa književnicima poput Davida Albaharija i Aleksa Kaldijera, ali pre svega sa Peterom Handkeom. Žarko Radaković izvodi ovo prijateljstvo kao što se performans izvodi, u skladu sa svojim književnim postupkom koji ne opisuje stvarnost, nego je proizvodi u smislu Handkeovog „unutrašnjeg sveta spoljašnjeg sveta unutrašnjeg sveta“, koji je Radaković doveo do krajnosti.
198 printed pages
Publisher
Laguna
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Quotes

  • b4024998121has quoted2 years ago
    A otkako smo Skot i ja krenuli, nedavno, i u „avanturu“ pisanja naših knjiga, često radeći i uz muziku koja se sve vreme čula sa radija ili zvučnih aparata, postala mi je još jasnija „logika“ pisanja kao prenošenja „doživljaja“ u tekst: spoznaju pisanja kao lutanja na granici između neposrednog i artificijelnog doživljavanja sveta, čak ako se tu radilo i o „izmišljanju“, navodno, „svojih povesti“, mogao sam, ovde, bar mi se to tako sada činilo, samo još uverljivije (bar meni samom) da i potvrdim. Jer: pisali smo doživljavajući naše okruženje neposredno; i slušali smo muziku, čitali knjige, razgovarali o njima, i maštali, pripremajući se za pisanje.
  • b4024998121has quoted2 years ago
    Ćutao je. Delovao je kao neko koga je ometala i tišina. A kada je konačno progovorio, učinio je to nečujno. Njegovo izgovaranje reči doživeo sam samo kao otvaranje, zatvaranje i krivljene usta. Te pokrete usana sam iščitavao kao psovke upućene tišini.
  • b4024998121has quoted2 years ago
    Citat iz Ponavljanja savršeno iznosi moju tajnu želju i žudnju. Cilj koji zaobilazi svaki trud. To je izvorište moje sumnje.

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)