Priči nikad kraja

Stvar je u vežbanju ispred ogledala, u stavu, u verovanju, u doživljaju.
Doživljaj je lep

etu sveta. Shodno tome, kupanje bebe, odnosno svlačenje iste i njeno potapanje u vodu, više su no rizični poduhvati. Mi smo bebu kupali u sobi. Temperatura bar sedamdeset pet stepeni, kao u švedskoj sauni. Lipti znoj sa nas, sve nam igra pred očima, sudaramo se, spotičemo o peškire, merimo dvadeseti put temperaturu u kadici. Ako dolijemo još malo tople vode, pa dodamo malo zeleniša, supu možemo da skuvamo, komotno. Kupanje se izvodi zalivanjem i polivanjem.Jašta, mora da se pazi da šampon ne uđe u oči, da beba ne viri previše iz vode, da ne sklizne u bezdan kadice, da je ne odnese cunami vode duboke pet prstiju. A onda, uz dramatičnu najavu, muž širi peškir i napeto čeka, dok ja, olimpijskom veštinom, dižem bebu iz vode i najkraćim mogućim p

O onim dlakama što su ih povukle tadašnje gumice za tegle, kojima su se repovi vezivali, da uopšte ne pišem.

Dom se retko koristi kao reč.

Češće kažemo kuća. A kuća može da bude i tuđa, ali tvoj dom je uvek tvoj, bilo u čijoj kući da si.

Pričao nam jedan nastavnik da je društvena evolucija mnogo brža od one prirodne, kako mi stremimo društvu jednakih i kako će doći vreme da svi budemo isti, da radimo koliko možemo, a da uzmemo koliko nam treba.

Sve društveno i političko đubre pliva, pluta, šeta svuda oko nas, a niko ništa.

Nerviram se, baš se nerviram kad na nekim televizijama gledam emisije u kojima se đubre slika. Napada, smrdi kroz ekran

Deca su čudo. Moj stariji sin mi je, kada je bio mali, postavio dva pitanja na koja ni danas ne znam odgovor. Prvo: „Zašto konj nema obrve?“ I drugo: „Da li su deca mali ljudi, ili su ljudi velika deca?“ Ne znam.

Samo znam da je dobro kada ih je puno, naročito kada ih je više no Nas.

Ali volim muškarce koji znaju nešto da naprave rukama, da poprave, sagrade. Jer oni često znaju da reči pretvore u dela.

Deca su čudo. Moj stariji sin mi je, kada je bio mali, postavio dva pitanja na koja ni danas ne znam odgovor. Prvo: „Zašto konj nema obrve?“ I drugo: „Da li su deca mali ljudi, ili su ljudi velika deca?“ Ne znam.

Ako se probudiš sa dečjim laktom u ustima i medveđim uvom u oku, to je to – radosti roditeljstva.