Titov prevodilac

I još gore, u Istočnom Berlinu Tita su zvali „pas čuvar na lancu imperijalizma“, a krstili su i njega i njegovu zemlju raznim pogrdnim izrazima.

fraza o „očinskom prijatelju“ uopšte ima nekog smisla, onda ona važi za Bihaljijev odnos prema meni.

braka njegove supruge. Kad je ostao udovac, Vener se oženio njome. Dosta neobičan slučaj, ali šta se to nas ticalo.

Pri dolasku u Beograd Vener je izrazio želju da

Pogrešan prevod s najtragičnijim posledicama u istoriji tiče se odluke o bacanju atomskih bombi na japanske gradove Hirošima i Nagasaki na kraju Drugog svetskog rata, 6. i 9. avgusta 1945. godine. Do danas nije razjašnjeno da li je greška u prevodu bila namerna, a mislim da jeste, jer verujem da je tog časa Vašington više mislio na reakciju Moskve, nego Tokija. Naime, Japan je pre toga na indirektan način prihvatio poziv da kapitulira.
Objašnjeno mi je da na kineskom, japanskom i korejskom jeziku postoji vid dvostruke negacije na veoma komplikovan način, koji ne treba da se tumači kao odbijanje, nego kao prihvatanje. Nadalje, na primer da japanska reč mokusatsu pre svega, znači ignorisati, ali takođe i uzeti u obzir. Japanska vlada je htela da kaže da će mogućnost kapitulacije uzeti u obzir, a protumačeno je da će ignorisati poziv na predaju. Rekli su mi da čak i jednostavna reč hai, koja pre svega znači da, odnosno jeste, može u nekim rečenicima da znači otprilike: jeste, razumem šta hoćeš da kažeš, ali…
Kaže se da američki prevodioci nisu shvatili spremnost na kapitulaciju i to zbog toga što su rođeni Japanci, uglavnom iz razloga bezbednosti, bili odstranjeni iz prevodlačkih službi, u njima su ostali samo Amerikanci koji su tek kao odrasli ljudi naučili taj jezik, pa je dokument preveden kao oštro negiranje mogućnosti predaje, iako je zvanično Tokio na diplomatski uvijen način želeo da naznači upravo suprotno.

je opet poželeo da prevodim u oba pravca, tako je njegov

Koliko se sećam, Tito bi najčešće rekao da govori naški. Kad god bi mogao, izbegavao bi da kaže srpskohrvatski.

Nekoliko puta sam svoje zapise prevodio s jednog na drugi jezik. Doslovno sebe prevoditi prilično je dosadno. Zbog toga uvek ponešto i promenim u tekstu u nadi da ga popravljam, а zapravo ne prevodim, nego na drugom jeziku pišem nanovo.

Mladim piscima održao je predavanje o tome kako treba pisati. Neko ga je tom prilikom zapitao šta misli o socijalističkom realizmu, tada još obaveznom u Jugoslaviji. Njegov odgovor je glasio:

„Pa, znate, kakav socijalizam, takav realizam!“

Švajcarce ne razumem ni kad oni misle da govore pravim nemačkim jezikom, a ne svojim dijalektom koji nazivaju schwyzerdütsch.

Jedna od bezbroj definicija jezika, koja mi se naročito sviđa, glasi da je on element naše emocionalne i socijalne komunikacije.