Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Taras Buljba

Notify me when the book’s added
To read this book, upload an EPUB or FB2 file to Bookmate. How do I upload a book?
  • Stefan Koncepthas quoted2 years ago
    Mesec je odavno već obasjao s nebeske visine sve dvorište, puno pospala sveta, gust vrbak i visok korov iz kog se nije video plot kojim je dvorište ograđeno. Ona je jednako sedela kod glave svojih milih sinova, i ni za časak nije odvajala očiju od njih niti pomišljala da spava. Već su i svi konji, opažajući da sviće, pogledali po travi i prestali jesti; na vrbama poče treperiti gornje lišće, i malo-pomalo treperenje se spusti niz njih čak do zemlje. Ona je presedela do svanuća, nimalo nije bila umorna, i želela je u duši da se noć produži što je mogućno duže. Sa stepe se začu glasno rzanje ždrebeta; na nebu se jasno ukaza rumen.
  • Aleksandar M.has quoted2 years ago
    Video je Taras kako kozački redovi postaše zabrinuti i kako seta, koja ne dolikuje hrabrome, poče lagano obuzimati glave; ali je ćutao: hteo je dati svačemu vremena da se naviknu i na setu koju ostavi opraštanje s drugovima. Međutim, u tišini se spremao da ih odjedanput i iznenada sve razbudi, podviknuvši kozački, te da se nanovo i s većom snagom nego ranije vrati hrabrost svakome u dušu
  • Milicahas quoted2 years ago
    zašto je podobno samo jedino slovensko pleme, veliko, moćno pleme, prema ostalim plemenima kao more prema sitnim rekama: kad je vreme burno, ono se celo pretvara u bučanje i grmljavu, uzavri i diže vale, kakve ne mogu podići nejake reke; a kad nema vetra i kad je tiho, ono bistrije od svih reka razastre svoju nedoglednu staklastu površinu, večitu nasladu očima.
  • Milicahas quoted2 years ago
    li je budućnost nepoznata i stoji pred čovekom kao jesenska magla kad se digne iz močvari; ludo leću po njoj naviše i naniže ptice lepećući krilima, a ne raspoznaju jedna drugu: golub ne vidi jastreba, jastreb ne vidi goluba, i nijedan ne zna koliko udaljeno leti od svoje pogibije...
  • Aleksandar M.has quoted2 years ago
    Pogleda Andrija: pred njim stoji Taras! Zadrhta sav i najedanput poblede: tako đak, kad nepažljivo zajede svoga drugara, pa za to dobije od njega udarac lenjirom po čelu, bukne kao plamen, iskoči besan na skamije i juri za poplašenim drugom svojim, gotov da ga iskida na parčeta, i najedanput natrči na učitelja koji ulazi u školu: onog trenutka utiša se besna vatra i klone nemoćna ljutina.
  • Aleksandar M.has quoted2 years ago
    Lagano klonu on na ruke kozacima koji ga prihvatiše, i linu potokom mlada krv, kao skupoceno vino koje su ponele iz podruma u staklenu sudu nepažljive sluge, pa pokliznule baš na ulasku i razbile skupocenu bocu; sve se vino proli po zemlji, i uhvati se za kosu domaćin, koji ga je čuvao za najbolju priliku u životu, da bi se, ako dadne bog te se u starim godinama sastane s drugom iz mladosti, setili zajedno pređašnjeg, drukčijeg vremena, kad se čovek drukčije i bolje veselio
  • Aleksandar M.has quoted2 years ago
    Bože, pomozi! Da ste mi zdravo, sinovi moji: i ti, Ostape, i ti, Andrija! Daj, bože, da ste svakad srećni na megdanu! Da bijete nevernike, i Turke da bijete, i Tatariju da bijete; pa kad i Lesi počnu što raditi protiv vere naše, da i Lehe bijete.
  • lazardjurichas quoted2 years ago
    Poznato je kakav je u ruskoj zemlji rat, kad se za veru zarati. Nema sile jače od vere. Ona je neoboriva i strašna, kao samotvorna stena usred burnog, večito promenljivog mora.
  • lazardjurichas quoted2 years ago
    Znam, sad je nastao gadan običaj u zemlji našoj; misle samo kako će imati stogove žita, plastove sena, i tabune svojih konja, i kako će im ostati čitava u podrumima zapečaćena medovina; primaju, đavo će ih znati, nekakve poganičke običaje; gnušaju se svoga jezika; svoj sa svojim neće da govori; svoj svoga prodaje; kao što se prodaje bezdušna stvar na tržištu. Milost tuđega kralja, pa još ne kralja nego odvratna milost poljskoga magnata, koji ih svojom žutom čizmom bije
  • lazardjurichas quoted2 years ago
    Otac voli svoje dete, mati voli svoje dete, dete voli oca i majku; ama to nije drugarstvo, braćo: i zver voli svoj porod! Ali oroditi se srodstvom po duši a ne po krvi, to može sam jedini čovek.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)