Kako se rešiti svoje porodice

Isplanirala sam da ubijem sedmoro ljudi, a evo me u zatvoru zbog smrti osobe koju nisam ni takla. Bog se očito kida od smeha.

Kako se ono beše kaže? Čovek planira, a Bog se smeje.

Muškarci to često rade, rašire noge u metrou kao da imaju urođenu potrebu da popune svaki slobodan prostor, hodaju posred uske ulice, pa se prosto iznenade kad nalete na tebe, pribiju se uz tebe u redu u kafiću kao da ćeš da ih propustiš. Nisu ni svesni šta rade. Muškarci su važni, njihove potrebe su važne. Ti nisi. Ti uopšte nisi bitna. Osim ako im se sviđaš. U tom slučaju, upašće ti u prostor na drugačiji način. Staće ispred tebe i zaprečiće ti put kako bi ti privukli pažnju. Dok hodaš ulicom, usporiće kola da ti bude neprijatno. Nadviće se nad tobom u baru, dodirnuće ti ruku, uhvatiće te za ruku. Ako imaš sreće, to će biti samo ruka.

Eto, on je mogao nešto od mene da nauči: nikad ne žudi za svetlošću kojom te neki muškarci načas obasjaju – ugasi je.

Ne verujte lažnoj riđokosoj – njena potreba da bude drugačija i interesantna samo pokazuje da nije ni jedno ni drugo)

Naravno da me nije videla, ljudi poput Džanin nemaju normalan vid. Oni su slepi za ljude koje smatraju nebitnim. Ne krivim je, to je talenat kojem se divim.

Eto, on je mogao nešto od mene da nauči: nikad ne žudi za svetlošću kojom te neki muškarci načas obasjaju – ugasi je.

Kako se ono beše kaže? Čovek planira, a Bog se smeje.

Ovaj uvid u njegov um bio je zastrašujući. Njegova spremnost da kazni devojku jer se nije obradovala fotografiji njegovog penisa bila je stvarno jeziva, a to kaže neko ko je ubio šestoro ljudi. Jedva sam čekala da se ovo završi, pa da nestanem iz njegovog života, zadržavši bednu sliku njegovog kurca kao zalog.

Mogu li… – pokušao je dok sam skidala šal.

– Nikako – odgovorila sam, odmah skrenuvši pogled. Nikada nemojte da budete ljubazne prema muškarcima koji žele da započnu razgovor. Čak se i ljubazno odbijanje može pogrešno protumačiti. Posebno u ovakvom klubu.