sr
Books
Mirjana Bobić Mojsilović

Muška azbuka

  • Jasna Prokovićhas quoted5 years ago
    Što čovek ima više svog prostora, to se više utvrđuju njegove granice. Ljudi koji žive zajedno retko hodaju zagrljeni.
  • Jelena Markovichas quoted4 years ago
    onaj ko odlazi ne nosi fotografije sa sobom, to bi bilo kao da nosi ceo svoj život, kao da sa starim životom nije raskrstio. Obarajući tango života. Prošlost mora da umre, da bude izbrisana, inače nema novog života, to je jasno kao dan. Zašto bi u novi život iko nosio stari? Ne, fotografije će ostati tamo, na tim policama i na tim komodama za koje su i uramljene, ostaće tamo gde o njima može da se govori, gde one imaju smisla, gde razgovori o trenucima koji su na njima ovekovečeni služe da utvrde, ili da poprave, sadašnji trenutak. Jer ima smisla o njima govoriti.

    U novom životu, fotografije starog su višak, uvreda, neka zloba koju niko ne bi mogao da razume.

    Zato u novi život čovek ode simbolički go. Skine staru kožu. A na staroj koži su uspomene, sećanja, ono što je bilo. Šare prošlosti.
  • DKhas quoted10 months ago
    Čovečanstvo je zaglavljeno u neprekidnoj adolescenciji. Starost je neka vrsta osude, simbolička smrtna kazna, put ka društvenom groblju otpisanih.
  • Milicahas quoted3 years ago
    ta zatrpana tuga, o kojoj se ne govori, o kojoj je sramota govoriti jer skida oplatu profesionalnosti, nedodirljivosti, odlučnosti, i jer o tome niko ne želi da sluša, niko ne želi da sluša o nemanju, bez obzira da li je reč o novcu ili o ljubavi, niko to ne želi da sluša i o tome se ne govori, ovo vreme je vreme brzine, opipljivosti, dokaza, sadašnjosti i budućnosti, blistavih osmeha, prošlost je priča gubitnika.
  • Jasnahas quoted4 years ago
    Sreća se danas meri kao što se meri vreme raspadanja otpada. Kakav paradoks savremenog standarda. Aždaja želje koncentrisana je na predmete, na igračke, ajpede i telefone, satove, sportsku opremu, garderobu, naši stanovi su prepuni nečega što nas je intereso
  • Zorica Bulathas quoted4 months ago
    Možda najvažnija stvar koju otac može da dâ svojoj deci jeste – da poštuje njihovu majku.
  • Zorica Bulathas quoted4 months ago
    Deca vole roditelja koji im popušta, koji im se divi. Bio sam tata koji ispunjava želje svojoj deci – Barbike su stizale sa putovanja, haljinice sa žiponima, i posle dobre šarene torbice, patike, sve što je poželela. Zanimljivo je kako lova može da ti pribavi i dečju ljubav. Ekonomija porodičnog poretka prilično je promenjena. Ja sam bio taj koji daje, koji ispunjava želje, Vesna je bila ona koja mora da se sluša, koja grdi, kažnjava i stavlja ograničenja. Ja sam bio dobri policajac koji se nikome ne zamera. Koji mora biti voljen.
  • Johnyhas quoted7 months ago
    Fotografija je postala ne, kao nekada, institucija zamrzavanja trenutka, nego neki simbolički leptir ego manijačenja. Fotografija danas traje samo nekoliko sati – život je zamenjen prisustvom na vizuelnim društvenim mrežama i meri se isključivo učestalošću liferovanja slika.
  • Johnyhas quoted7 months ago
    Dizajn je pitanje mere, odbacivanje suvišnosti, obris koji izaziva naslućivanje.
  • Johnyhas quoted7 months ago
    Pada mi na pamet jedna čudna misao – novac uništava prirodno poštovanje koje čovek ima prema znanju, obrazovanju, talentu. Monstrum apetita, promeni ti ukus.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)