Burnout

Smisao je onaj osećaj da ste vi: „važni u nekoj široj perspektivi. Život može da pruži iskustvo smisla onda kada osećate da je njegov značaj iznad trivijalnog i trenutnog, kada osećate da on ima svrhu ili da poseduje neku vrstu koherentnosti koja nadilazi haos

Nekad morate da se distancirate od sveta i dozvolite sebi da osetite mir i udobnost – sve dok to nije jedino što radite.

Drugim rečima, emocije su tuneli. Ako prođete kroz njih i dođete skroz do kraja, stignete do svetla.

Od bespomoćnosti se možemo odučiti radeći nešto – i to nešto za šta nam je potrebno telo. Prošetajte. Izvrištite se u jastuk. Ili, što bi rekla Keri Fišer: „Uzmite svoje slomljeno srce i pretvorite ga u umetničko delo“.

Okončanje ciklusa nije stvar intelektualne odluke; radi se o fiziološkoj promeni. Baš kao što ne možete reći svom srcu da nastavi da kuca, ili svojoj probavi da nastavi s varenjem, tako ni ciklus ne možete da završite svesnom odlukom. Morate pružiti svom telu ono što mu je potrebno, pustiti ga da radi to što radi i dati mu dovoljno vremena.

Između dvadeset i trideset odsto prosvetnih radnika u Americi pati od simptoma izgaranja srednjeg ili teškog stepena.2 Slični su procenti i kada je reč o univerzitetskim profesorima i zaposlenima u međunarodnim organizacijama za humanitarnu pomoć.3 Kod medicinskih radnika, učestalost sindroma izgaranja može biti čak do 52 odsto.4 Gotovo celokupan istraživački rad o sindromu izgaranja tiče se izgaranja na poslu – naročito kada su u pitanju ljudi kojima je posao da pomažu drugima, poput prosvetara i medicinskih sestara – međutim sve više istraživanja sprovodi se u oblasti „roditeljskog izgaranja“.5

Nežnost. Kada vam prijateljsko ćaskanje s kolegama nije dovoljno, kada ste pod prevelikim stresom da biste se smejale, potrebna vam je dublja bliskost, prisustvo nekoga ko vas voli.

Fizička aktivnost, nežnost, smeh, kreativno izražavanje, pa čak i sámo disanje, sve ove strategije imaju nešto zajedničko: morate nešto da uradite.

Pozitivna društvena interakcija. Neobavezna, prijateljska društvena interakcija je prvi spoljni znak koji ukazuje na to da je svet sigurno mesto za život.

Pozitivna društvena interakcija. Neobavezna, prijateljska društvena interakcija je prvi spoljni znak koji ukazuje na to da je svet sigurno mesto za život. Većina nas misli da će biti srećnija ako nas, na primer, naš saputnik sa susednog sedišta u vozu ostavi na miru, u uzajamnoj tišini; ispostavlja se, međutim, da se ljudi osećaju mnogo lepše nakon ljubaznog, neobaveznog ćaskanja sa saputnikom.7 Srećniji su oni ljudi koji imaju više poznanika.8 Pođite da uzmete šolju kafe i usput recite barmenu: „Lep dan, zar ne?“ Recite konobarici u kafeteriji kako su joj lepe minđuše. Uverite svoj mozak da je svet bezbedno, normalno mesto, i da nisu svi ljudi kreteni. To pomaže!

Smeh. Kada se smejete zajedno s nekim – čak i onda kada se samo prisećate vremena kada ste se smejali zajedno – povećava se vaše zadovoljstvo tim odnosom.9