Nulti kilometar

Ključ sreće zasniva se na činjenici da nijedna greška nije moguća, to je jednostavno iskrivljena slika mog duha zbog koje sam tražila krivca izvan sebe, je li to?

onaj koga smatramo neprijateljem vredan poklon. On nam otvara vrata ka onome što moramo da razrešimo u sebi kako bismo bili srećni, sa ciljem da prevaziđemo prepreke koje nam postavljaju naša uverenja.

svaki sukob je prilika za razumevanje. Ego pre svih odgovara na sve probleme, međutim, on nije u pravu, a mi ga slepo slušamo. Zato bol opstaje.

patnja ne može da se pojavi bez misli jer je ona samo proizvod tvoje mašte.

„Misliš li da moramo da patimo da bismo bili srećni?“
„Ne. Patnja postoji samo u mislima. Svaki događaj je samo jedno dešavanje, mi možemo da ga pratimo, a zatim da ga se oslobodimo.“

„Vidi kako sam tih nesrećnih dana“, rekao je on, „hodao sâm. Gde si, Gospode, bio ti kada sam plakao zbog tvog odsustva?“
„Sine moj, voljeni moj“, odgovorio mu je glas, „ovi usamljeni tragovi su otisci mojih koraka. Tih dana kada si verovao da hodaš slep, napušten od svih, ja sam bio tu, na tvom putu. Tih dana kada si plakao zbog mog odsustva, ja sam te nosio.“

uživajući u sadašnjosti, ti primaš ono što jeste. Premeštajući svoje misli, pogled i želje u stvarnost, postaješ živa, dolaziš u dodir sa svojim bezgraničnim sposobnostima.

baveći se budućnošću, propuštamo sreću koja nas okružuje.

Počevši od sada, pažljivo pratim stanje nelagode u koje me dovode drugi i tražim u sebi ono što do sada nisam želela da vidim. Prihvatam sebe celu, onakvu kakva jesam!

Proveli smo svoje detinjstvo, odrastanje, ranu mladost i najzad odraslo doba stvarajući savršenu sliku sebe, a potiskujući mračne strane svoje ličnosti. Kada nam se neka od naših odlika ne dopada, mi se pretvaramo da je nemamo. Naše duboko uverenje da nam ljubav ne može biti pružena osim u zamenu za savršeno ponašanje tera nas da odbacimo delove onoga što jesmo. Kada neko izvuče neku od naših mana na površinu, najjednostavnije nam je da ga optužimo da ne bismo bili razotkriveni. Od svog sagovornika očekujemo isto: besprekorno ponašanje. Ako to nije slučaj, postaramo se da mu to damo do znanja osuđujući ga, kritikujući ili odbacujući. Veliki deo naše snage odlazi na prikrivanje slabosti. Pritisak koji sebi nabijamo da bismo bili sigurni da odajemo najbolju sliku o sebi sprečava nas da budemo srećni. Mi smo u neprestanoj potrazi za priznanjem, jedinim izvorom kiseonika koji smo pronašli. Razvijamo svoju netrpeljivost, svoj kritički osećaj i svoju potrebu da budemo drugačiji. Izoštravamo svoju preosetljivost i osećamo se uvređenim na primedbe ili na odsustvo zahvalnosti. Kada se drugi ponaša tako da odražava ono što pokušavamo da potisnemo, stavlja nas u nelagodnu poziciju, te biramo da na njega gledamo pre kao na neprijatelja nego kao na podsećanje na ono što nismo uredili u sebi.