Ričard Manson

„Tesla je živeo trista šezdeset pet dana godišnje u svom svetu, u sjajnoj mešavini pesničke mašte i naučnih činjenica.“

Hjugo Gernsbak, ugledni urednik naučnih časopisa, otišao je tako daleko da je izjavio: „Ako mislite na pravog pronalazača, drugim rečima na čoveka koji je stvorio i otkrio, a ne samo poboljšao ono što su drugi već izumeli, onda je bez ikakve sumnje Nikola Tesla najveći pronalazač na svetu, ne samo danas već oduvek… Njegovi osnovni i revolucionarni pronalasci već po samoj smelosti nemaju premca u hronikama intelektualnog sveta.“

oskudevajući u svemu osim u genijalnosti, obrazovanju i smelosti.

Da li je priroda jedna ogromna mačka, i ako jeste, ko je miluje po leđima?

Tesla je povremeno opisivao ljude, čak i samog sebe, kao automate koji samo pasivno reaguju na svet oko sebe. „Bio sam samo automat lišen slobodne volje u mislima i delima“, napisao je 1919, „i samo sam odgovarao na sile okoline.“

Višefazni sistem Tesle i Vestinghausa na Nijagarinim vodopadima označio je važan prelazak iz mehaničkog u električno doba.

No, usred silnog klicanja, neki su i dalje bili podozrivi prema Teslinim idejama. Jedan izveštač je primetio: „Njegovi izumi već pokazuju koliko je blistav njegov um, ali njegove ideje deluju kao ludački san o carstvu.“

Napisan 1854, roman govori o mladom plemiću Oliveru Abafiju koji se čistom odlučnošću od površnog nasilnika preobražava u plemenitu i disciplinovanu osobu do te mere da se žrtvuje za svog vladara i svoju otadžbinu.

„Slike su bile čudesno oštre i jasne, čvrste poput metala i kamena“, rekao je, „do te mere da sam rekao Sigetiju: ’Gledaj moj motor; vidi kako mu okrećem smer.’“

Tesla je provodio sate poigravajući se različitim modelima motora i kasnije je priznao da je morao često da podešava svoje prvobitne zamisli pre nego što postanu delotvorni uređaji.