Sendi Džouns

Izgleda divno u venčanici. Savršeno joj stoji i to je tačno ono što sam zamišljala da će odabrati: elegantna, neupadljiva i jedinstvena – baš kao ona. Srce mi se slama pri pomisli da njen dan nikad neće svanuti, ali ona to još ne mora da zna.

Razmišljam o gostima koji neće doći, ramovima bez fotografija, prvom plesu bez muzike, nenačetoj torti i osećam kolebanje. Ustajem. Nije trenutak za dvoumljenje.

Ima još mnogo posla, mnogo bola još treba naneti, ali ništa me neće odvratiti. Jednom mi nije uspelo, ali ovog puta ću to uraditi kako treba.

Previše toga je u igri i ne smem da pogrešim.

Sada, dok ponovo gledam u fotografiju pred sobom, pitam se da li je te noći pokušavao da pobegne od one žene.

Ima nečeg u majčinom glasu što niko drugi ne može da oponaša

Taj osećaj kad samo majka može da pomogne zapravo nikad ne prolazi

Mama je tu. Sve će biti kako treba.

Nikad nisi previše stara da mama brine o tebi

Šta je to u tom prvom gutljaju što s nijednim sledećim ne može da se ponovi?

Šta je to u tom prvom gutljaju što s nijednim sledećim ne može da se ponovi? Ponekad zateknem sebe kako odlažem taj prvi gutljaj samo da sačuvam taj osećaj.

da je nedavno istraživanje pokazalo kako zanimanje savetnika za odabir kadrova postaje sve omraženije; ispred nas su samo agenti za prodaju nekretnina.

Mislim, ima nečeg ozbiljno, užasno pogrešnog u tome.
– Jeste ako uradiš nešto konkretno, ali zasad je sve zaključano u ljupkoj sobici za maštarenje na koju svako od nas ima pravo i u koju volimo da zavirimo, ali nikad ne uđemo. U tome je razlika.