En Bronte

Svi romani su, ili pak treba da budu, napisani i za muškarce i za žene, i ne mogu da pojmim kako čovek sebi može da dozvoli da napiše bilo šta što će osramotiti ženu, niti zašto se žena osuđuje ako piše nešto što je prilično i svojstveno muškarcu.

Znam da voliš dugu priču i da si pobornik potankosti i podrobnih pojedinosti kao moja baka, stoga te neću štedeti; moje sopstveno strpljenje i slobodno vreme biće mi jedino ograničenje.

Ovo je prva otplata mog duga. Ako ti se novac sviđa, reci mi, i ja ću ti ostatak slati prema svom slobodnom vremenu. Ako bi više voleo da ostaneš moj poverilac nego da puniš kesu tako nezgrapnom teškom monetom, reci mi ipak, i ja ću ti oprostiti rđav ukus i rado čuvati blago za sebe.