Lindzi Gibson

Samorefleksiju ne smatraju poželjnom, tako da će retko prihvatati krivicu ili se izvinjavati.

Nezrelost ih čini nedoslednim i emocionalno nepouzdanim, pa su slepi za potrebe svoje dece, kada to dovodi u pitanje njihove sopstvene planove ili ciljeve.

Nadam se da će vam ovo što ćete ovde pročitati dati odgovore na pitanja koja vas već dugo muče, kao što je pitanje zašto je vaša komunikacija s nekim članovima porodice uvek tako frustrirajuća i bolna.

Među psihoterapeutima je odavno poznato da je emocionalno odvajanje od toksičnih roditelja način da povratite mir i nezavisnost.

U literaturi o roditeljima zaokupljenim sobom nedostaje kompletno objašnjenje zašto postoje ograničenja njihove sposobnosti da vole.

To saznanje vam dozvoljava da se vratite sebi, da živite život koji je u skladu s vašom pravom prirodom, umesto da se fokusirate na roditelje koji odbijaju da se promene.

Ti roditelji mogu izgledati ili se ponašati sasvim normalno, brinući se za fizičko zdravlje svog deteta i obezbe­đujući mu obroke i sigurnost.

Ona će možda ići redovno u školu, na posao, venčati se, odgajati decu, ali za sve to vreme će ih progoniti taj suštinski osećaj emocionalne izolovanosti.

Ovo može postojati samo kada druga osoba želi da vas upozna, a ne da vam sudi.

Roditelji koji su emocionalno nezreli, s druge strane, toliko su zaokupljeni sobom da ne primećuju unutrašnje doživljaje svoje dece.