Oskar Vajld

ad god sam u nju ulazio, bilo je ili toliko sveta da nisam mogao videti slike, što je strašno; ili je bilo toliko slika da nisam mogao videti svet, što je još strašnije

za čoveka postoji na zemlji samo jedno što bi bilo neprijatnije od toga da svet o njemu mnogo govori, a to je, da se o njemu uopšte ne govori.

Ne ženi se nikako, Dorijane. Muški se žene zato što su umorni, a žene jer su radoznale; jedni i drugi doživljavaju razočarenje

Danas ljudi znaju cene svačemu, ali ničemu ne znaju vrednost.

Setio sam se reči koje si mi rekao one divne večeri kada smo prvi put zajedno večerali, da prava tajna života leži u traženju lepoga

Izgledalo mu je da je čovečji život jedino što zaslužuje da bude ispitano

Odvajanje duha od materije bilo je tajna, ali je isto tako i sjedinjenje duha s materijom ostalo tajna

Iskustvo nema etičke vrednosti. Ono je samo ime kojim ljudi krste svoje zablude. Moralisti su obično smatrali iskustvo nekom vrstom opomene, tražili da mu se prizna izvesna etička moć u stvaranju karaktera, slavili ga kao sredstvo koje nam pokazuje puteve kojima treba ići, a kojih se kloniti. Ali u iskustvu nije bilo pokretačke sile. Kao ni savest, nije ni ono bilo nikakav aktivni uzrok.

Ah, dragi moj Bazile, baš zato i hoću da saosećam. Oni koji su verni poznaju samo trivijalnu stranu ljubavi, tek neverni poznaju tragedije ljubavi. –

Svaki nagon koji bismo hteli da ugušimo traje i dalje u duhu našem i truje nas. Telo samo jednom greši i skida greh sa sebe, jer je delanje neka vrsta čišćenja. Preostaje samo uspomena na jednu nasladu i sladak bol da je ona prošla. Jedini put da se oslobodimo iskušenja jeste da mu se podamo. Odupri mu se i tvoja će duša biti bolesna od čežnje za stvarima koje je sama sebi zabranila, bolesna od čežnje za onim što su njeni strašni zakoni napravili strašnim i nedopuštenim.