Andreas Mihalsen

Recimo činjenicu da će čovek pre zaspati ako su mu stopala topla nego ako su hladna.

U jednoj veoma zapaženoj studiji, istraživači iz Kembridža i Minhena dokazali su 2014. da je aktivnost gena zavisna od godišnjih doba – u najmanju ruku, to je utvrđeno na preko 4.000 gena RNK u krvnim ćelijama i masnom tkivu. (Geni RNK ne učestvuju direktno u sintezi proteina, već upravljaju njome). Negde oko četvrtine naših gena reaguje na klimu i geografski položaj, što može da se utvrdi već i kod odojčadi. Priroda je naše telo osposobila da se veoma fleksibilno prilagođava svom okruženju – što je i važan deo priče o uspehu ljudskog roda.

Jedan određeni gen upravljač, ARNTL, zadužen je, međutim, da koči zapaljenja u telu, ali tokom zime ponaša se suzdržano. On, međutim, reguliše i telesnu temperaturu i navike pri spavanju. Na taj način se može objasniti zašto kad dani postanu kraći volimo dugo da spavamo i manje smo aktivni nego tokom leta, mada ne možemo da zapadnemo u zimski san poput brojnih životinja. Sve u svemu, uvek postoji određena ravnoteža između uticaja godišnjih doba, koju naš sistem imuniteta mora da održava.

Telesna temperatura najbolje može da se poveća infracrvenim zračenjem filtriranim kroz vodu. Ovakve terapije hipertermijom uspešno se sprovode kod bolova kao što su recimo oni kod sindroma fibromijalgije. Pored toga, već i jedan ovakav tretman može znatno da popravi raspoloženje depresivnih ljudi – a dejstvo traje više od dve nedelje, kako jedno novije istraživanje na tu temu upečatljivo potvrđuje. Pritom nije potpuno jasno šta dovodi do ovog zapanjujućeg dejstva. Depresivnima je često veoma hladno i manje se znoje. Preterano zagrevanje vodi aktiviranju mitohondrija, a upravo njihova funkcija u mozgu poremećena je prilikom depresije.

Fribe kaže da je našoj zapadnoj i hrišćanskoj tradiciji strano da se dobro i zlo vide sadržani u istom. Azijskim kulturama, gde se recimo međusobno prepliću jin i jang, tu je lakše. Alicin u belom luku, kurkumin u kurkumi, polifenoli i flavoni u borovnicama čuveni su po svojim osobinama koje prijaju zdravlju – jačaju imunitet, suzbijaju zapaljenja, deluju antibakterijski i suprotstavljaju se raku. Pa ipak, oni su u većim dozama za organizam otrovni. To doživljavaju, recimo, ljudi koji dobiju probavne smetnje zbog količina belog luka koje se koriste u Grčkoj, mada vole njegov ukus.

Kod virusa je drugačije: tu je ćelijama sistema imuniteta za odbranu potrebna energija iz glukoze: Feed a cold and starve a fever – „Hrani prehladu, a izgladni groznicu“, kaže se na angloameričkim prostorima. Kod infekcija praćenih temperaturom, groznicom ili gnojenjem pomaže, dakle, post.

Lekari svih epoha, od Hipokrata do Knajpa, uočili su da odricanje od hrane – ako nije preterano – može da prija zdravlju. „Ako čovek primeti da je jeo, već je jeo previše“, rekao je svojevremeno Knajp.

A zatim počinju kontrakcije u neravnomernim razmacima i naposletku doživljavaju vrhunac u žustrim pokretima. Poput metle, ovi pokreti „čiste“ ceo probavni trakt kako bi ga očistili i oslobodili od ostataka hrane. Taj proces se naziva „efektom domaćice“. Ovi „talasi čišćenja“ su, uzgred budi rečeno, ono što opažamo kao krčanje creva jer se pritom vazduh istiskuje kroz izlazni otvor želuca i vrtložno se kreće kroz creva.

Da post predstavlja dobru terapija za reumu naučno je potvrđeno još 1990, i ti rezultati su objavljeni u stručnim časopisima, ali mnogi reumatolozi to ni danas ne znaju.

Jedno od najvažnijih dejstava posta, bar koliko zasad možemo da kažemo, jeste promena u lučenju hormona. Ako telesna temperatura padne, smanjuje se i lučenje hormona nadležnih za razmenu materija, kao što su insulin ili T3, jedan od hormona štitne žlezde, a takođe i nivo faktora rasta IGF-I. Nasuprot tome, odmah dolazi do rasta nivoa hormona koji podstiču izbacivanje urina, čije dejstvo će svako ko gladuje ili posti primetiti već prvog dana.