Laguna

Uvek me je opčinjavalo kako nešto istovremeno može biti istina i laž, kako ljudi mogu istovremeno biti dobri i loši, kako vas neko može divno i nesebično voleti dok istovremeno nemilosrdno vodi računa o svojim interesima

Udruži se sa onima koji nikada nisu izgovorili: „U redu, to je to, ne idem dalje“, zato što je sve beskonačno kao smena godišnjih doba. Kada dostigneš cilj, moraš krenuti iznova, usput primenjujući stečeno znanje.

Primetio sam da retko ko ume da uživa u svakom svom danu, da ne čeka ništa, tačnije da živi sada i u ovom trenutku, ne bežeći pod okrilje prošlosti (koja je uvek bolja), ili u budućnost, koja će, navodno, ispraviti sve nepravde.

Tvoj um funkcioniše po čuvenom kompjuterskom principu GIGO – garbage in, garbage out, tj. unošenje smeća, izbacivanje smeća. Ako radiš nešto loše, govoriš loše i misliš loše, od svega toga će ti se smučiti. Ako činiš dobro, govoriš dobro i misliš dobro, ishod će biti dobar.

– Om Svami, Milion misli (A Million Thoughts)

„Nikada nam niko neće pokucati na vrata: od čekanja da nam neko drugi ispuni želje, niko se nije usrećio, život je neprestani rad na stvaranju mogućnosti da nam se nešto desi“,

„Čitanje je…“ Obrve mu se spojiše, ali onda mu je čelo ponovo postalo glatko jer su mu sinule prave reči. „To je kao da odete nekuda bez ukrcavanja na brod ili voz i upoznajete nove, neverovatne svetove. Živite život koji nije vaš i sagledate stvari iz tuđeg ugla. Učite bez posledica neuspeha i otkrivate najbolji način da uspete.“ Oklevao je. „Mislim da u svima nama postoji praznina koja čeka da je nešto ispuni. A to nešto su za mene knjige i sva iskustva koja mi one nude.“

Onog dana kada bude prestala da se ljuti na tebe, biće vreme da se zabrineš, jer će to značiti da te više ne voli“,

Život je, u stvari, sazdan od tih nekoliko jebenih dana koji ga čine posebnim. Ostali dani su samo gomila protraćenog vremena. Ta noć je spadala u ovu prvu grupu.

Ћутати се може на много начина, али увек ћутимо језиком сопствених осећања. Управо зато многима тишина смета. Они мисле да им тишина испуњава главу досадом. Истина је мало другачија. За досаду није крива тишина него глава. У тишини постајемо свесни онога што је унутар наше главе, а ако нисмо у њој довољно често, наша глава постаје место пуно досаде.

U danima zla najteže preživi čovjek u čovjeku.