- Јелена Спарићshared an impressionlast year
🔮Hidden Depths👍Worth readingУзбудљива прича о уметности, Југославији и тешким временима. Написана лепим, богатим језиком. Пријало ми је да читам лепо срочене реченице без вишка непотребних речи. Пријало ми је да читам роман без сувишних реченица. У роману нема политике, углавном се излажу идеје и схватање ликовне уметности. Главни јунак је прави Србин, из Југославије, личност између хајдука и грађанина, интелигентан, образован, сањар и практичан, близак свима и отуђен од свих. Сам себе види на западу али га тај исти запад види као егзотични пример истока. Само српство му не значи много, али ипак пати када му земљу нападну и осећа да тим људима и сам припада. Једини који истрајава у очувању вредности Југославије (колекције слика) која му је поверена, чак и када та држава више не постоји. А трагична судбина и њега и његове мајке, трагична је судбина целог српског народа и идеје о Југославији односно идеје о музеју савремене уметности у тој и таквој земљи.
- Јелена Спарићshared an impression10 months ago👍Worth reading
У не тако далекој будућности све што знате о друштву и животу биће бесмислено јер ће све бити другачије и много горе. А све се дешава ту код нас у Београду који није више Београд. Јер све се мења и пропада осим наде и жудње за слободом. Свиђа ми се и стил писања и садржај и динамика радње и мрачна маштовитост која је скоро документаристички реална. Јер људи су увек људи и у најцрњим условима жуде за слободом и одважују се да се надају да је слобода могућа. А овакве књиге подстичу размишљање управо о таквим вечним питањима, на занимљив и ненаметљив начин.
- Јелена Спарићshared an impressionlast year🔮Hidden Depths👍Worth reading
Радња овог романа одвија се у паралелној стварности са романом Кућа од соли. Главни јунаци су различити али се споредни ликови поново појављују, чак на начин цитата из књиге Кућа од соли. После прочитана прва три поглавља, морала сам да прочитам крај да бих даље наставила. Роман је фантазија, са поглављима одређеним тачним местом - именом града, датумом и временским интервалима, чији је почетак и крај исказан у сатима и минутима. Овај поступак - претерана прецизност је у потпуној супротности са радњом, наизглед обичним животом са елементима фантастике и тај парадокс подиже тензију. Атмосфера је напета и непријатна. Нешто мрачно и злослутно се одвија у исто време али на другим местима и то траје без прекида и одмора. И све што је приказано у позадини, а радња почиње у последњим годинама мира пре Другог светског рата, неодољиво подсећа на садашње време и стање у свету.
- jovpredragshared an impression2 years ago
- b9171949184shared an impressionlast year
- Milos Milivojevicshared an impression3 months ago
- Marijanashared an impression3 months ago
- Jelena Bilićshared an impression5 months ago
- Misticnoashared an impression9 months ago
- b7736786531shared an impressionlast year