Česlav Miloš

Karol nije verovao u postojanje bilo kakvih činjenica, osim u promenljivu napetost svoje psihe.

Osim toga, znatan, ako ne pretežan, deo čovečanstva sastojao se od starih ljudi i genetskih odstupanja od intelektualne forme koju je nemoguće neprestano kontrolisati.

Uostalom, sada je izgledalo da je čovek uvek bio više ravnodušan prema smrti drugih i više rezigniran prema sopstvenoj smrti nego što je to pokazivao jezik koji je dramatizovao doživljaje

Obično je najteže otkriti najjednostavnije,

Istina, sloboda raznih klubova, grupa i kolektiva bila je možda prividna, pošto su neki sumnjali da čak i Udruženje palikuća potajno zavisi od Saveza, što je moglo da bude istina ili izmišljotina.

jedna mala nepodudarnost u percepciji čulnih utisaka dovodi do početka dva različita „puta“ i, da bi se znalo u kom pravcu smera svaki od ovih „puteva“,

vremenska sekvenca je poremećena, nema u njoj podele na pre i posle, kao što nema ni podele na važnije i manje važno.

Ako treba da budemo deca da bismo ušli u Carstvo nebesko, naše detinjstvo završava se tamo gde se završava bespomoćno poverenje i počinje lukavost posedovanja.

Telo ne oblikuju samo vežbe, kojima ga izlažemo u gimnastičkim salama i na sportskim stadionima, već i odricanje i kanalisanje, obično rasute, energije u jednom smeru. Lice koje posmatram u ogledalima nosi obeležje duhovnih borbi, a i pored starosti osećam preciznost i poslušnost svojih pokreta. Ali upravo je ta dugo i lagano sticana budna telesna pažnja bila razlog druge, teže borbe.

Vreme je užasavalo i vređalo, trebalo ga je uništiti i zameniti intenzivnim doživljavanjima svakog trenutka, tako da bi mnogo toga moglo da se dogodi pre nego što kazaljke na satu pokažu da je protekao minut.